10.07.2010.

GRAD THEATRE CITY BUDVA

Atelje 212, Beograd

Gerome Ragni i James Rado

KOSA

Režija Kokan Mladenović

       Ovogodišnji 24. Festival "Grad teatar" otvoren je poznatim mjuziklom "Kosa". Mjesto izvođenja mjuzikla je bio Trg ispred hotela "Avala".

Tekst i songovi: Džejms Rado, Džerom Ragni
Muzika: Galt Makdermot
Prevod: Jovan Ćiriiov
Režija i adaptacija: Кокаn Mladenović
Koreograf: Mojca Horvat
Prepev songnva: Кокаn Mladenović
Dramaturzi: Gordana Goncić, Jelena Mijović
Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Maja Mirković
Aranžmani kompozicija: Магкo Grubić
Vokalni aranžmani: Milan Nedeljkavić
Asistent reditelja: Iva Ristić
Lektor: Radovan Knežević

IGRAJU:
Ivan Jevtović. Branislav Trifunović, Gordan Kičić, Rifat Rifatović, Jelena Gavrilović, Katarina Žutić, Katarina Gojković, Feđa Stojanović, Tatjana Bošković, Nenad Ćirić, Gorica Popović, Mladen Andrejević.

Pleme:
Iskra Brajović, Aleksandra Đoković, Jelena llić, Aleksandra Ivanović, Аnа Jovanović, Sofija Juričan, Nela Kaluđerović, Ištvan Кеrеši, Јovаnа Knežević. Vladislav Mihailović, Sanja Milošević, Stefan Mladenović, Dušica Novaković, Таnја Petrović, Nemanја Pražić, Rifat Rifatović, Аnа Stojanović, Boba Stojimirović, Lućija Travičić, Siniša Ubović, llija Vekić, Danijela Vranješ.

Grupa VROOM:
Branislav Potić (bubanj), Aljoša Varga (bas), Nenad Knežević (gitara, truba), Marko Grubić (sempler) i Nenad Paunović (klavijature).

Sekretari, obezbeđenje, specijalci:
Aleksandar Jovanavić, Nemanja Milunović, Filip Žarković, Đorđe Stojković, Ivan Komarav. Dejan Ćorković, Radomir Nikolić i Duško Ašković.

VROOM
Vrооm јe jedna od najznačajnijih electro-rоск grupa u Srbiji. Do svog nastanka 1998. godine do danas
objavili su četiri albuma:
"Evolucija" - 2005. godine
"Live in Zurich" - 2001. godine (snimljen uživo na pozorišnom festivalu Zuercher Theater Spektakel u Cirihu, (Švajcarska)
"Ventiiacija" - 2000. godine
"Torpedo music" -1999. godine
Sva četiri ostvarenja naišla su nа nepodijeljeno odobravanje kritike, a singlovi sa ovih izdanja našli su se u
samom vrhu svih značajnih muzičkih top lista u Srbiji, ali i u regionu (MTV Adria, Balkanmedija i dr.)
Predstavljajući svoju muziku, Vroom јe nastupao u gotovo svim evropskim zemljama nа potezu od
Francuske da Bugarske, svirajući u najrazličitijim koncertnim prostorima - od underground klubova do
velikih koncertnih sala, kao i muzičkih, multimedijalnih i pozorišnih festivala.

KOKAN MLADENOVIĆ / Reditelj
Rođen je u Nišu 1970. gadine. Završio srednju glumačku školu u Nišu, u klasi Mime Vuković-Kurić. Diplomirao nа Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 1993 godine, u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jevtića. Direktor Pozorišta Atelje 212 od 1. jula 2009. godine.
Režije (izbor):
Šekspir / Bunjuel / Мiler: Hamlet, Harms: Slučajevi, Tirso de Molina: Seviljski zavodnik i каmeni gost,
Bomarše: Figarova ženidba, Aleksandar Popović: Razvojni put Воre Šnajdera, Мrešćenje šarana, Aristofan / Maričić / Mladenović: Lisistrata, Mir, Velimir Lukić: Afera nedužne Аnabele,...
Za svoj rad, dobio je nagradu „Војаn Stupica", kao i sve druge značajne nagrade nа festivalima u Srbiji i
Сгnој Gori.

MOJCA HORVAT / Koreograf
Džez, step, balet i mjuzikl studirala je u njujorškom Broadway Dance Centru. Radila јe za film (7 cjelovečernjih), televiziju (oko 300 кoreоgrafija), орeru (10), pozorište (oko 50 koreografija za dramske predstave), manifestacije (proslave, otvaranja, prvenstva), pjevačke horove, orkestre. video spotove... Sedam godina јe redovno radila u Austriji - Celovec, Salzburg, Beč... Od 1989. godine vodi svoj plesni studio u Ljubljani. Pravi koreografije, režira i predaje u Austriji, Italiji, Njemačkoj, SAD, Srbiji, Rusiji, na češkom, hrvatskom, mađarskom...

U svojim sjećanjima o nastanku "Kose" jedan od autora, Džejms Rado iznosi:

„Kosa je originalna ideja Džeroma Ragnija (Džerija) i mene, Džejmsa Rada (Džima). Zajedno smo radili na priči, tekstu, dijalogu i rečima pesama, od kasne 1964. do 1967. godine. Ja sam želeo da stvorimo nešto sasvim novo za Brodvej, neku vrstu pop-rock hibrida. U početku smo imali problem da pronađemo kompozitora. Odbili smo njih nekoliko, sve dok kasne 1966. nismo upoznali čoveka po imenu Galt Mekdermot koji je bio ostvarenje svih naših snova. Bila je to ljubav na prvi zvuk!“.

"Мodernа frizura'' stare „Kose"
Pokušavamo danas da progovorimo o svemu što nas tišti nа globalnaj ravni, o ratovima koji više nisu ideološki negо su postali tužna finala multikorporativnih interesa, o stubovima društva kaji to više odavno nisu, kao što јe državni aparat, školstvo, crkva, vojska... Kosa se i 2010. dešava u Americi, ali samo ukoliko želite da je čitate u jednoj ravni. Naravno, nа sreću ili nа nesreću, Srbija јe već, što se devijacija tiče odavno veliki svet, tako da mi, radeći predstavu koja se dešava u Americi, u Njujorku, nа protestima, u stvari govorimo i o našem vremenu ovdje i o bilo којem drugom mestu nа svetu gde mladi ljudi pokušavaju da рrоmene svet u којem žive. Što bi značilo da nаm јe sunce i danas potrebno. lako se nаmа danas čini da je svet кrајem šezdesetih bio mnogo jednostavniji, a problemi pregledniji negо sada. (...) Olivera SIMIĆ, RTS. 30.1.2010

Predstava je ponovo urađena u Ateljeu 212:

"Četrdeset godina od premijernog izvođenja u Ateljeu 212 ponovo se igra KOSA. Kritika rata i oda slobodnoj ljubavi u novoj verziji postaje veliki protest protiv svih devijacija sveta u kome mi danas živimo, sa besramnim uticajem kapitala na naš život, sa ratovima koji se vode iz multikorporacijskih interesa i svih problema koji čine sumornu planetarnu stvarnost na početku ovog veka. Protiv takvog sveta se, hrabrošću i maštom, bore mladi ljudi u našoj KOSI. „Daj nam Sunca“ na kraju predstave predstavlja krik jedne nove generacije mladih ljudi i njihovo osećanje pobune u odnosu na savremeni svet."

Kritičar Muharem Pervić je o predstavi rekao:

" I onda i danas, Kosa nije bila samo 'još jedna pozorišna predstava', već pozorišni događaj, frka, talasanje, ubedljiv dokaz da svet je scena, pozorište. Tada sam na ovom mestu napisao: Kosa na atraktivan i zavodljiv način uvodi gledaoca u svet koji se distancira od mentaliteta građanstva, i bedne sigurnosti, od 'kulture srama', od birokratske bezličnosti, tehnokratskog uma, od podaničke psihologije i neodgovornosti, od državnih i partijskih zapovedi, od tabua svih vrsta i boja, od sputavanja fizičkog i umnog, od života u kome je čovek samo dužnik obavezama i obogotvorenoj otadžbini. I onda, i danas, Kosa je govorila i pevala jezik i melodiju osporavanja, zapitanosti, ironije, spontanosti, slobode, melanholije, pobune odbrane života i ljudskog integriteta kao najviših vrednosti. U režiji Kokana Mladenovića Kosa je iscrpna, intenzivna, ekstenzivna, burna, bujna, ostrašćena, prožeta i nošena dinamizomom i crnim žarom, kinetičkom, i energijom ugroženog mladog bića, mjuzikl podvučen prevratničkom linijom bunta, otpora, nepristajanja."