|
|
|
|
09.08.2010. GRAD THEATRE CITY BUDVA
Plesna predstava po motivima drame OTELO Koreografija: Zoran Marković i Maša Kolar
U ponedjeljak, 9. avgusta na sceni između crkava održana je druga ovogodišnja premijera na 24. festivalu "Grad teatar", plesna predstava "Otelo" po motivima istoimene Šekspirove tragedije, a u koreografiji Zorana Markovića i Maše Kolar. Ovu koprodukciju JU "Grad teatar" je uradio u saradnji sa BITEF teatrom iz Beograda.
OTELO: Nikola Tomašević
Maša Kolar Igračko obrazovanje stekla je u školi savremenog plesa Ane Maletić u Zagrebu, kao i u Belgiji. 1992 angažovana je u kompaniji Ballett Dresden gde 1995. dobija status solistkinje.1997 nagrađena je Mary Wigman (Meri Vigman)nagradom za posebna plesna dostignuća u koreografijama Džona Nojmajera, (John Neumeiera), Štefana Tosa(Stephana Thossa), Mats Eka i drugih. 1998 počinje angažman u Thoss Tanz kompaniji u Kielu, a od 2001 sa istom kompanijom seli se u Hanover. U ulozi “Karmen”, Mats Eka, gostovala je sa Lyon Baletom u Aziji. 2007. postaje članica „Aterbaleta“ u Italiji gde radi sa Maurom Bigoncetijom, Ohadom Naharinom i Volterom Mateinijem. Postavljala je tri baleta Štefana Tosa u Kvinslend Baletu i “Labudovo jezero” u Esenu, radila koreografiju za balet „Interval“ Narodnog pozorišta u Beogradu. Držala je plesne radionice i radila kao koreograf u Australiji, Hrvatskoj, Nemačkoj, Srbiji i Švedskoj. 2008. nagrađena je nagradom „Hrvatskog glumišta“ za ples, a 2010. nagradom „Izuzetne plesačice“ u Kopenhagenu. Trenutno radi kao plesni pedagog u učilistu ZKM-a i nastavlja plodnu internacionalnu karijeru kao slobodan umetnik.
Zoran Marković Zoran Marković se školovao u baletskoj školi Lujo Davičo u Beogradu. Osvajanjem treće nagrade na Beneton plesnom takmičenju nastavlja dvogodišnje obrazovanje u baletskoj školi Džona Nojmajera(John Neumeier) u Hamburgu i kod Marike Bezobrazove u Monte Karlu. 1993.angažovan je u Ballett Dresden, a 1997. dobija status soliste. U Drezdenu je igrao u baletima Džona Nojmajera, Štefana Tosa, Mats Eka itd. 1998.nastavlja karijeru u Thoss Tanz-Kompanie u Kielu a od 2001. u Hanoveru, kao solista i balet majstor. U ulozi Don Hozea u baletu “Karmen”, Mats Eka, gostuje sa Lyon Balletom u Aziji. Od 2006. igra u NDT-u (Holandski plesni teatar), gde je radio sa Jiri Kilijanom, Mats Ekom, Forsajtom, (William Forsythe), Polom Lajtfutom i Sol Leon, (Paul Lightfoot/Sol Leon)... i drugima. Zoran je postavljao tri baleta Štefana Tosa u Knivnslend Baletu i “Labudovo jezero” u Esenu. Gostuje kao pedagog u Narodnom Pozorištu u Beogradu, Novom Sadu i u HNK u Zagrebu.Kreirao je koreografiju "Interval" za Narodno pozorište u Beogradu. Sa svojom koreografijom „Bonet“ dobija nagradu publike i gostuje po Evropi. Ostale koreografije:"Bile jednom.." i "The morning after the night before". Držao je plesne radionice u Australiji,Hrvatskoj,Srbiji i Nemačkoj. Trenutno radi kao igrač, koreograf i pedagog.
Angelina Atlagić Angelina Atlagić diplomirala je 1985. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku za scenski kostim. Od 1984. do danas uradila je dizajn za preko sto pedeset dramskih, baletskih, operskih, dečijih i lutkarskih predstava, kostimografije za tri igrana filma, kao i značajne projekte u dramskom i kulturno-zabavnom programu TV Beograd i TV Skoplje. U nekim predstavama pojavljuje se kao kompletan autor scene i kostima. Od 1999. predaje na Fakultetu dramskih umetnosti, Cetinje (Crna Gora) u zvanju redovnog profesora na Katedri za režiju, predmet Scenografija i kostimografija. Iste godine je održala niz predavanja i prezentacija svog rada na univerzitetima u SAD (Nebraska, Indijana, Oklahoma, Kanzas, Teksas). Izlagala je u Čehoslovačkoj, Japanu, Izraelu, SAD i Kanadi. Za svoj rad nagradjivana je brojnim nagradama u zemlji i instranstvu. Njene kostimografije su nominovane i proglašene najboljim, u sezoni 2007/8. u Španiji nagrada MAX za predstavu „Barocco“, u Grčkoj 2003. nagrada casopisa „Atinorama“ za predstavu „Četvrta sestra“, u Rusiji 2002 nagrada „Cajka“ za predstavu „Otrovana tunika“. 2005. Velika nagrada za dizajn Srbije i primenjenu umetnost koju dodeljuju ULUPUDS i Ministarstvo kulture Republike Srbije za visoka umetnička dostignuća u predstavama “Rat i Mir” u Boljšoj teatru u Moskvi i “Inferno” u Madridu. Dobitnik je pet Sterijinih nagrada (1996. „Konte Zanovic“, 1998. „Gorski vjenac“, 1999.“Karolina Nojber“, 2005. „Nedozvani“, 2008. „Tako je moralo biti“ Časopis za pozorisnu umetnost „Scena“ proglasio je za najboljeg kostimografa po oceni kritičara, u sezoni1995/ 96, 97, 98, 99.
OTELO – JEDAN OD NAS Tragedija Viljema Šekspira „Otelo“, od 1604. godine, kada je napisana, često je bila inscenirana i postala je večita inspiracija umetnika koji su iz ovog dela crpeli najrazličitije teze - osećanja strasti, straha, ljubomore..., a univerzalnost tih osećanja omogućuje da se ona lako transferišu u današnje vreme, pa da, kao i druga Šekspirova dela, izazivaju katarzu u stvaralačkom izrazu moderne umetnosti. Komad „Otelo“ balansira na rubu arhetipske strasti muško ženskog odnosa, ali i oštre, beskrupulozne političke igre, bliske današnjem gledaocu. Kao takav on je bio intrigantan autorima predstave, koji su ga osavremenili i na njegove teze replicirali jezikom plesnog teatra. Događaj je smešten, i vremenski i stilski ograničen, u jednu noć. Jedan parti. Otelo sa kraja zabave? Kraja igre? Kraja partije? Otelovski, karakteristično tragičan zaplet, više posledica intrige i slučaja nego hibrističkog prokletstva glavnih junaka, tretiran pročišćenim sredstvima plesnog teatra, apostrofira strast, učitavajući istovremeno i neke novovremene simbole.
|
