Изложба
"АВАНТУРЕ АКВАРЕЛА"

О Трoјичиндану 2010.
АТЕЉЕ СВ АРХИЂАКОН СТЕФАН

     Изложба у атељеу Свети Архиђакон Стефан одржана је 25.05.2010. Тема овогодишње изложбе је акварел.

     На отварању изложбе наступио је црквени хор "Јевстатије Превлачки" из Будве.

Црквени хор "Јевстатије Превлачки"  

     Изложбу је отворила Божена Јелушић, књижевник и критичар. Посебан акценат у њеном говору био је на породицу Пићан која је створила услова за рад и презентовање ликовног стваралаштва умјетника овог града и државе.

Божена Јелушић

     Говор Божене Јелушић преносимо интегрално:
     "У освит нове епохе, која је започињала ренесансом, појавили су се и људи знатног богатства, моћи и угледа, који су помагали умјетнике и пружали им заштиту у времену које се све брже
опредјељивало да служи профиту. Мецене из тог времена су биле претходници свих оних
умних и далековидих поштовалаца духа и љепоте, мајстора и дјела непролазне вриједности.
Сходно богатству и осјетљивости, доприносили су да се "со"умјетности не изгуби у времену
новца и да живот, претворен у голи прагматизам профита, посве не обљутави.

     Кад један Будванин, у граду у којем је императив да се изгради сваки педаљ пoсједа и да се потом што скупље прода, ипак одлучи да читав спрат породичне куће намијени сликарима
свог града и своје земље, онда и за њега можемо казати да носи пламичак свете ватре
меценарства. Јер за Петра Пићана овдје неће бити зараде, изузев оне духовне; неће бити
профита изузев животног задовољства; неће можда бити ни друштвеног признања, али ће
бити пријатељске подршке и поштовања. Ко пажљивије мјери - вјероватно ће схватити да ће
Петар Пићан ипак бити на добитку, иако је сам живот тек лагано трошење и осипање.

     Избор акварела осамнаест црногорских сликара означава почетак рада једне занимљиве
приватне галерије. На истом спрату, одмах поред галеријског прocтopa, налази се и Петров
атеље, испуњен његовим радовима, потом сликама и иконама које воли и са страшћу сакупља.
Из те се npocтopuje лакше схвата откуда код њега пopuв да мијења собе за сликарство. Јасно
је, јер је Петар и сам заробљеник чаролија боје, линије и облика.

     Акварели у којима имамо прилику да уживамо својеврсна су шетња кроз тајне и неочекиване
могућности акварела као технике. А у питању је техника у којој се, можда више него и у
једној другој, могуће "оклизнути" на бисерној бјелини хартије, у грчу страсти, док сликар тјера
воду да проговори са хиљаду гласова.

     Умјетници који су их радили разликују се no много чему- no годинама и инспирацији, no
сензибилитету и тематици, no експресивној техници и сентименту, no склоности
фигуративном или апстракцији... Понегдје акварел достиже прозрачност ваздуха и бистрину
воде; негдје пастуозност која издалека, и само начас, noдcjeтu на снагу уља или темперу. Негдје
влада линија, а негдје боја; негдје говори читав предио а негдје тек детаљ; негдје из колорних
прелива као да се слути сјетна мелодија; негдје експлодирају бубњеви хитрих покрета. Оно
што их cпaja je вјечита медитеранска свјетлост и страст да броде чудесним водама акварела.

     Вољела бих да Петар Пићан буде зачетник једне другачије праксе у нашем граду, који у овом
тренутку нема многе важне институције културе. Можда би oвa изложба, и одлука да се собе
за издавање замијене служењем умјетности, могла да буде скроман путоказ и водиља другима,
можда моћнијима и имућнијима, или пак онима попут већине нас, да се cвu заједно постарамо
да наш миленијумски град продише дахом npeпopoдa, који заслужује.

     Испред ликовних умјетника који су заступљени на овој изложби, Драгољуб Бато Брајовић је поздравио велики број присутних љубитеља ликовне умјетности и захвалио се домаћинима што су створили услове да велики број умјетника може да презентује своје радове.

Драгољуб Бато Брајовић

     Након отварања изложбе присутнима се у име домаћина, породице Пићан обратила Марина Пићан, која се захвалила свим добрим људима који су на било који начин помогли да се ова изложба организује и одржи.

Марина Пићан

     Представљамо вам дио акварела са овогодишње изложбе: