SADRŽAJ PO
OBLASTIMA
Književni programi
Likovni programi
Scenska umjetnost
Muzički programi
Arhivska i bibliotečka građa, studije, knjige...
Organizacije, institucije, društva
Manifestacije, festivali
Portreti
Muzejske izložbe
Galerije, foto reportaže, video zapisi



| Naslovna | O projektu | Saradnički program | Linkovi | Kontakt |
 
   
   
     






JU "MUZEJI, GALERIJA I BIBLIOTEKA" BUDVA
MODERNA GALERIJA, AVGUST 2007.
Izložba slika:
Stanko Zečević


Mirko Kovač
ENCIKLOPEDIJA POTROŠENIH STVARI

Stanko Zečević svaki svoj pronalazak brižljivo oprema vladajući se po jednom od principa fantastičnog, a to znači izokrećući predmete, dovodeći ih u nemoguću poziciju kako bi se postigla potpuna »očuđenost«. Pa ipak njegov svet nije srušeni svet, niti samo svet posrnuća, a nije ni u obnavijanju, jer tamo nije moguća ona šejkinska tema klijanja; sve je sparušeno i u nagrizanju odozdo, tamo je podzemni svet u preimućstvu, tamo je sve suzbijeno i nepomično i ništa se ne razvija; vama stoga postaje prirodno ono što priroda ne prihvata, jer vi ste opčinjeni prirodom slike. Svet Stanka Zečevića se ne dogada već miruje ISPOD KORE ZALEĐENIH DOGAĐAJA. To je enciklopedija potrošenih stvari, znakovni izbor posrnule otmenosti, to je svet koji se zbio nakon fantastičnog udesa, a misija slikara i jeste da »jezgro smisla« pronalazi u toj eksploziji svetla jer slikari i jesu čuvari svetlosti. Ma koliko vam se činilo da je ovo slikarstvo mrtvih enterijera u kojima dominira telo i predmet, osuđeno na nepomičnost, vi naslućujete jednu očajnu potrebu za uzdizanjem. Mogućnost tela je pokret, a predmet je statičan. Sada pogledajte slikareve obnažene žene! One više ne iščekuju erotski dogadaj, one su još samo erotski ostaci, ispražnjene figure, mrtvi enterijeri, one su i poraženi modeli nakon maskenbala. Njihova osobnost »zgrčena je u telu« koje će u »dodiru s okolinom postati ljuska«. Njihov bivši erotski rekvizitarij već visi na stilizovanoj rukotvorini čiviluka. Slikar još pokušava da uzdigne žensko telo, ali njegove su žene kćeri okovanog Erosa, kćeri klonulosti, one se više ne mogu uzdići u stadij centričnog tela - od toga će ostati samo ruganje temi utjelovljenja!

Prastari je san građevinara gradnja kuće iz koje neće biti izlaza, niti pomoću Arijadninog klupka. Ako takve građevine već postoje i ako se u našoj epohi podižu - onda je to bez sumnje znak budućeg čudovišta prema kojem se krećemo; otuda vam je jasno da je ovaj svet Stanka Zečevića krajnji svet! Ako kažete da slikar beži od sadašnjosti, pogrešili ste - on je samo dovodi u pitanje. Jer napisano je negde da je umetnost uspomena na nepostojeći svet.

Stojan Ćelić
ZEČEVIĆ SE ZAVLAČI ISPOD REALNOSTI

Neodoljivo se nameće misao da, u Zečevićevom svetu, pred nama počinje da živi svet nesaglasan stvarnosti, da imamo u zametku a već u jedinstvu i celovitosti sadržaje unutar kojih živi jedna vrsta literature koja pokušava da dokaže nama neznanu slojevitost zbivanja, nama neznanu Crnu Goru iako nije sve i ne iscrpljuje se sve u nјој, nama tako nepoznatoj. Prostor ne dozvoljava da se vraćamo slikarstvu Petra Lubarde i nekim njegovim nagoveštajima, još manje da se bavimo nemačkim poreklom sveta koji je tumačeći isto područje stvarao Dado Đurić ili enigmatičnom, razularenom, opojnom, poetskom delu Voje Stanića. To su oslonci koje Zečević, verujemo, ima u vidu. Ipak, on sam kao da duguje prozama Miodraga Bulatovića i Mirka Kovača, on sam kao da je negde u izmišljenom svetu pesnika i mladih filmskih stvaralaca, u mašti opsenara kod kojih oporo gorštačko tlo ne rada više epske junake i dostojanstvene predstavnike roda. njegov svet ne govorimo prerano o tome - svet je u kome se javljaju, kreću, vrte i nestaju ostaci i otpaci društvenih grupa, pojedinci teško odredivog klasnog porekla, prikaze sa mediteranskih đubrišta, ličnosti lišene mogućnosti da budu to što su htele biti, svedene na ništavila usled nesposobnosti da se ostvare. Reč je često o fizičkim i duhovnim nakazama, o duševno osakaćenim, o već sagorelim u sebi, o oblicima i formama sa kojima se vreme igralo razarajući ih, ostavljajući na njima pečate pod kojima se ono što je ostalo od ljudskog obličja u truljenju i raspadanju poistovećuje sa sveopštim truljenjem. Otuda, verovatno i ambijenti, u kojima se Zečevićevi prizori zbivaju, imaju vlažnost koja omogućuje rast bilja samo do stepena na kom postaje jasno da cvetanja i oplodenja u poznatom vidu neće biti, da će se to što je moglo biti rastinje pretvoriti u ljigavu masu. I, ako je reč o rađanju, rađaće se nešto fantazmagorično neprimerno normalnom. Ipak, Zečević sugeriše i nešto više. Mi smo suočeni u njegovim siikama sa ljudskim, suviše ljudskim. Tamo gde bi samilost mogla biti drastična ironija, gde žudnja za drugim smisiom života nema nikakvo opravdanje, javija se želja za užitkom u onome što jeste i što može biti na svoj način prihvatljivo. Treba ići dalje i shvatiti da su savremena iskustva ona koja dodiruju savremenu fantastiku u poznatim nam primerima ostala iza Zečevićevog interesovanja. On ima svoju predstavu o tome šta fantastika može da bude. On ne želi da se digne iznad realnosti razvijajući svoj svet iz paradoksalnih odnosa u koje mogu biti dovedeni neki elementi siike. On prosto kao da se zavlači ispod realnosti i kreće po kanalima u kojima nema mogućnosti da se stvari suprotstave jedna drugoj.

Stanko Zečević
IGRA PRED VRATIMA SNA

U svom zrelom životnom dobu saznao sam da je lepo nesavršeno; da je svet Stvoriteljev (ljubav, rođenje -sam život) nesavršen, a da je samo smrt izvesna.

Treba li, onda, slikati privid?
Kako savladati fatalizam privida?
Šta je moj tvorački zadatak pred belom
hartijom ili pred belim zategnutim platnom?

I evo, već godinama, nastojim da otkrijem tajnu povratka »zlatnom dobu detinjstva«, kad su i stvari govorile dodirom, ukusom, mirisom, bojom. Poput aihemičara, spajam naizgled nespojivo, dubeći ispod površine realnosti, dopirući do prostora dubinskih značenja, sećanja na unutrašnjost školjke.

Slika nastaje u tački preseka stvarnosnog i potrebe da se na taj izazov odgovori sopstvenim gestom. Moj odgovor je uvek na ivici ireainog, što će se zatim osetiti u isijavanju slike, iako su predmeti i lica na njoj prepoznatljivi.

Nastojim da otkrijem postojanje u oblicima kamena mir u šupljini vremena, miris sna, jezgro smisla ispod kore zaleđenih događaja.

U toj igri pred vratima sna, nastaju platna koja mi omogućuju da ostanem prisan sa realnim svetom, i da budem na dohvat ključeva tajnih dveri koje vode do svetlosti što izbija s one strane ogledala.

Pri tome uvek sam spreman da me slika iznenadi, da prepoznavanjem nečeg što nosim u sebi, poverujem u otkriće novog.

BiOGRAFIJA

ŠKOLOVANJE I USAVRŠAVANJE

1954. Rođen u Klenku - Nikšić
1974. Pedagoška akademija - Nikšić
1978. Fakultet iikovnih umetnosti, Odsek slikarstva, Beograd u klasi profesora Mladena Srbinovića
1981. Magisterijum, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd u klasi profesora Aleksandra Lukovića
1981. Stipendija Francuske vlade za studije na Academie des Веаuх Arts u Parizu kod profesora Matthey
1982. Postao član ULUS-a
1986. Stipendija „Mosa Pijade" za studijski boravak u Parizu 1986,
1990. Studijski boravak u SAD

PEDAGOŠKi RAD

1988-1991. Asistent (c.rtanje, siikanje), Fakultet likovnih umetnosti Cetinje.
1991-1996. Docent (crtanje, slikanje), Fakultet likovnih umetnosti Cetinje
1996. Docent, Fakultet primenjenih umetnosti Beograd
1998. Vanredni profesor (crtanje, slikanje), Fakultet primijenjenih umetnosti
1997-1999. Profesor Crtanja i slikanja, odeljenje FPU u Nisu, Univerzitet u Nišu
2000-2002. Profesor crtanja i slikanja, odeljenje FPU u Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu
2002. Profesor Filološko umetničkog fakulteta, Univerzitet u Kragujevcu
2003. Redovni profesor, Fakuitet primenjenih umetnosti Beograd


SAMOSTALNE IZLOŽBE

1979. Beograd, Galerija fakulteta likovnih umetnosti (FLU)
1981. Beograd. Galerija FLU. Magistarska izložba
1983. Beograd, Galerija Kulturnog centra Beograd
1984. Budva. Moderna galerija
1984. Nikšić, galerija „Kosovka djevojka"
1985. Podgorica, Umjetnicki paviljon ULUCG
1987. Sveti Stefan, Galerija „Svetj Stefan"
1988. Beograd, Galerija Kuiturnog centra
1988. Niksić, Galerija „Forum"
1990. Beograd, Galerija „Zečević" izložba crteža
1988. Niš, Galerija savremene likovne umetnosti
1988. Čačak, Galerija Doma kulture
1993. Beograd, Galerija Kulturnog centra Beograda
1993. Budva. Galerija „Santa Marija"
1994. Galerija „'Atrium", Beograd
1996. Bar, Galerija Dvorca кrаljа Nikole
1996. Beograd, Galerija „Kuća Dure Jakšića",
         Skadarlija, izložba crteža
1996. Grocka, Galerija Centra za kulturu, crteži
1996. Nikšić, Galerija Nikola I, Dvorac Kralja Nikole
1998. Herceg Novi, galerija "Spinnaker"
2000. Beograd, Galerija Kulturnog centra Beograda
2002. Beograd Galerija - „Pres centra"
2003. Pljevlja, Urnetnička galerija "Vitomit Crbljanović"
2004. Valjevo, Moderna Galerija
2005. Pariz, Gaterija Kulturnog centra SCG.

GRUPNE IZLOŽBE

Izlagao nа preko sto izložbi u zemlji i inostranstvu.

NAGRADE

1979. Nagrada Univerziteta umetnosti, Beograd
1979. Nagrada za sliku, Prvi septembarski salon Nikšić
1981. Nagrada za siikarstvo, XXII Oktobarski salon, Beograd
1985. Nagrada Bijenala „Miiena Pavtović-Barili", Požarevac
1989. Nagrada Fonda „Moša Pijade",
Jugoslovenski likovni salon ,.13. novembar"
2003. Laureat Likovne nagrade Diatetra, Pljevlja
2004. Nagrada za crtež, Petrovac

PRlKAZI I RECENZIJE

Veliki broj članaka i prikaza objavljeno je u jugoslovenskim sredstvima informisanja i u stručnim časopisima.

Autori važnijih prikaza: Stojan Ćelić, dr Boris Petkovski, Mirko Kovač, Vlada Urošević, Sreto Bosnjak, Milan Komnenić, Dorđe Kadijević, Ratko Božović, Momo Kapor, Radenko Misević, Petar Mazev, Andrej Jemec, Niko Martinović, Zdravko Vučinić, Dušan Dokić, Radrnila Lrjzić, Oiga Perović, dr Вгапко Vujović, Branimir Šćepanović, Nikola Kusovac, Bane Jovanović

ZBIRKE I MONOGRAFIJE

Zbirka Republičkog fonda Srbije
Zbirka Republičkog fonda Crne Gore
Kolekcija Svetske srpske zajednice, Sremski Karlovci
Zbirka NIS-JUGOPETROL
Мuzеј „Kralja Nikole I", Nikšić
Monografija, Narodni muzej Beograda,
NIS Jugopetrol, autor Nikola Kusovac. 2000. godina
Monografija „Izrazi tradicije", autori: Nikola Kusovac, Đorđe Kadijević, Sreto Bošnjak, 1999.
Monografija-POGLEDl-, autori dr Stanisiav Živković, Sava Stepanov, Đorđe Kadijević, Nikola Kusovac, Bela Duranci, Dragan Jovanović - Danilov i Dejan Đorić, 2003.
"Antologija srpskog slikarstva druge polovine XX veka" 2003.
"Srpsko slikarstvo XX veka u izdanju Matice srpske" 2005.
"Istorija Umetnosti" autora dr. Branka Vujovića" 2005.