|
|
|
|
Др Душан Мартиновић
Преузето из књиге "Црна Гора", штампане 1976.г.
БУДВА У нашој земљи, и ван ње у свијету, будванска општина је позната по својој ривијери која по укупној вриједности туристичко-рекреационих особина спада у најљепше плажне зоне Средоземља. Прворазредну туристичку привлачност представља плажни појас с низом драгуља као што су превасходно Свети Стефан, јединствени град — хотел, и Будва. И климатске прилике чине да ова област спада у најпривлачније крајеве за купалишни туризам на читавој европској обали Медитерана. Простор будванске општине представља неоспорно најатрактивнији и туристички највреднији предио не само на Јадрану него и шире. Тешко је наћи обално подручје на коме је на тако релативно малом простору, површина општине износи 122 км2, концентрисано толико природних и антропогених атрактивних разноликости које су у посљедњој деценији изазвале на овом подручју прави туристички бум и друштвено-економски преображај. То је већ изразита туристичка регија с највећим националним дохотком по становнику у СР Црној Гори (1973. године преко 1600 америчких долара). Географско-туристички положај и саобраћајна повезаност. — Подручје будванске општине захвата приобални дио Јадранског мора у средњем дијелу Црногорског приморја, чија дужина износи око 21km а ширина 3 до 5 km ваздушне линије. На подручју будванске општине развило се шест значајних и већ афирмисаних туристичких мјеста: Будва, најважније туристичко средиште општине, затим Бечићи, Каменово, Пржно, Свети Стефан с Милочером и Петровац, као и неколико мањих пунктова који се све интензивније укључују у динамику туристичког развитка овог подручја (Јаз, Перазића до, Режевићи, Дробни пијесак, Лучице, Буљарица и др.). Географско-саобраћајни положај ове регије био је врло значајан и у прошлости. У старом вијеку римски пут epidaurus-scodra водио је преко Будве, док је у средњем вијеку туда пролазио један крак via de zente (Зетски пут). На будванском подручју данас се допуњавају директно или индиректно разне врсте саобраћаја. Кроз општину, непосредно уз обалу, пролази Јадранска магистрала. Ова модерна саобраћајна артерија повезује Будву с Боком которском (до Котора 22 km), Дубровника (86 km) и даље са средњим и сјеверним Јадраном. Главна веза у залеђу с континенталним блоком иде од Петровца преко Титограда (56 km) и према Београду (547). Асфалтни крак од Петровца поред обале води даље ка Бару (27 km) и Улцињу (51 km). У својим најјужнијим дијеловима будванска општина је удаљена свега десетак километара од најближе жељезничке станице у Сутомору на магистрали Београд — Бар. Преко пристаништа у Будви и Петровцу повезана је пловидбеним саобраћајницама с осталим приморским мјестима Јадрана и Медитерана, а фериботском везом Бар — Бари с Италијом. Преко недалеких аеродрома у Тивту (22 km), Титограду (65 km) и Ћилипима код Дубровника (80 km) будванска општина је повезана авионским линијама са дисперзивним подручјима, што је од посебног значаја за брз и удобан превоз домаћих и иностраних туриста. С непосредним залеђем (подручјем Националног парка Ловћен и Цетињем) подручје будванске општине повезано је аутомобилским путем II реда (35 km) који се реконструише послије чега he представљати модерну саобраћајницу дугу око 25 km. Главне природне погодности за развитак туризма у будванској општини. — Будванска општина у вертикалној динамици дијели се у три основне зоне: обалски плажни појас (100 метара), узану, приморско-флишну зону (100—500 метара) и планинско-ловћенску пречагу (500—1400 метара). Обалска зона је доста висока и разуђена. Облике разуђености чине абразионе и акумулативне форме (клифови, полукружни затони и заливи, жала, превлаке), које имају посебни туристички значај. Стрма обала, састављена од ртова, има по правилу класичне облике, високих клифова, са изразитим таласним поткапинама. Готово сви клифови чине изванредне природне видиковце (клифови на Могрену и на острву Свети Никола, Дебели рт, Скочиђевојка, Вучја спила, Веље брдо, Дубовица и др.). Испред клифова налази се неколико острвца која представљају остатке старе обале. Најпознатије острво те врсте је Свети Никола испред Будве. Карактеристичну геоморфолошку појаву чини превлака (томболо) Свети Стефан и шкољ на коме је лоциран град Будва. Ова некадашња острва спојена су са сусједним копном пјешчаним спрудом и на тај начин претворена у полуострва, тј. превлаке чији је најљепши примјер на обали Медитерана Св. Стефан. Будванска општина има седамнаест пјешчаних плажа највиших категорија, које чине њену изузетну вриједност. Од 38 km дужине будванског обалног појаса на пјесковите плаже подесне за купање и хелиотерапију отпада око 13 km (на обалу непогодну за купање долази свега 11%). Просјечна ширина плажног појаса износи 25 m, а укупна површина око 290.000 m2. У односу на укупну дужину обалске линије Црногорског приморја (277.925 m), будванска општина посједује скоро четвртину (24,6% његове туристички активне обале, иако учествује са свега 13,7% у његовој укупној дужини. Рецептивне могућности будванске општине као цјелине могу се најбоље сагледати преко капацитета и квалитета плажа, које спадају у најатрактивнија и највредније регионе објекте цјелокупног Јадранског приморја. Оне могу, ако би се располагало одговарајућим смјештајним капацитетима, једновремено примити преко 40.000 купача.
У залеђу приморско-флишне зоне уздижу се гребени планине Ловћен са безброј микро и мезо крашких облика рељефа (вртаче, увале, јаме, пећине) који доприносе на одређени начин свеукупном изгледу Будванске ривијере. Нарочито су интересантни спелеолошки објекти, који се такође могу валоризовати у туризму. Ловћенско подручје у цјелини, с националним парком и Цетињем у подножју, представља прворазредну атракцију и значајно комплементарно подручје ривијере будванске општине. Плажни појас и хидроклиматски комплекс чине главне природне факторе за развитак туризма у будванској општини. Клима будванског приморја има типичне одлике медитеранског поднебља. Топла љета и веома благе зиме, с просјечном вриједношћу годишње температуре од 15,8°С (годишња амплитуда износи 16,4°С) изврсна су основа за рекреативно-купалишни туризам. Средња јануарска температура износи 7,7°С а зиме 9,3°С. По средњој зимској температури Будва спада у ред најтоплијих мјеста у европском дијелу Медитерана, што погодује и за развитак зимског туризма. У цјелини, клима је у овом крају врло повољна. У вези с тим стоји и дужина купалишне сезоне. Обично се као трајање купалишне сезоне употребљава период са средњодневном температуром изнад 18°Ц. Такав период на Будванској ривијери траје од 18. V до 6. X или 141 дан. Ако би се, међутим, купалишна сезона одредила према температури воде више од 18°Ц, што је сасвим могуће, онда би се трајање купалишне сезоне могло продужити на 182 дана (од 10. V до 8. XI). У погледу хидрографских одлика копнених вода подручје будванске општине има особине крашке хидрографије: површински водотоци прилично су ријетки. Има више повремених и сталних извора од којих се формира неколико мањих површинских токова. Најзначајнији водени ток је Режевића ријека која избија доста јаким врелом (72 l/sec). Укупни биланс извора при минималној издашности износи око 110 1/sec. Већина извора су каптирани ради снабдијевања водом насеља будванске општине.
Приобално море будванске општине у погледу биолошких својстава карактерише се и квалитетом и квантитетом рибље популације. У птичји свијет и копнена фауна, племенита дивљач и друго прилично су разноврсни. Фаунистичко богатство и разуђеност обале пружају лијепе могућности за спортско-риболовни и ловни туризам. Културно-историјске особености. — Историја будванског подручја веома је бурна. Његове сунчане обале рано су ушле у историју и биле под утицајем разних цивилизација (илирске, грчке, римске), које су оставиле трагове своје материјалне културе и у које су снажно утиснути бројни аутохтони локални елементи. У будванској ошптини има два градска насеља, једно туристичко и тридесетак села и заселака, у којима живи свега 6080 становника (1971). Највећи туристички просперитет и репутацију доживљава Будва (2512 становника), Петровац (951 становник) и туристичко насеље свјетског гласа Свети Стефан. Будва и Петровац спадају међу најстарија урбана насеља Јадранског приморја, док је Св. Стефан млађи по постанку (XV вијек).
Први спомен Будве (Butua) датира из V вијека прије н. е. Првобитно је припадала илирској држави. Талас грчке колонизације захватио је и ово насеље, које је у периоду од VI до IV вијека старе ере представљало грчки емпоријум. Од средине II в. старе ере била је римски oppidum с муниципалним уређењем. Уочи II свјетског рата случајно је откривена будванска некропола ( VI — IV в. прије н. е.), која потврђује да су ту постојале илирска, хеленистичка и римска култура. То је доказ да је Будва била напредан антички град. Античка Будва помиње се и у значајним литерарним свједочанствима старог вијека и касније (Софокле, Псеудо-Скимнос, Псеудо-Ксилакс, Птоломеј, Плиније, Аполодор, Аполоније Родоски, Стеван Византинац, Равенски географ, Tabula Peuntgeriani и други извори). За период римске експанзије везан је и Петровац. У околини вароши нађени су трагови древног насеља. У Мириштима налази се значајан археолошки локалитет — два касноантичка мозаика. Диобом Римског Царства 395. године Будва је припала Западном Царству. Године 535. потпада под власт Византије. Ускоро је разарају Авари, али се брзо обнавља. Доцније, између 841. и 865. порушили су је сараценски гусари. У IX вијеку добија словенски карактер. Године 886. помиње се као сједиште бискупије државе Дукље. Из тог времена потиче будванска црква Santa Maria in Punta из 40. године). Од XII вијека подручје данашње будванске општине често мијења господаре. Од 1185. до 1361. припадала је немањићкој држави, када доживљава значајан политички и економски процват. Тада Будва, као град и важна лука, има знатне привилегије; ужива аутономију у градској управи и судству на основу Статута који је садржавао 295 грађанско-правних одредаба. У вријеме Немањића подигнута су и четири манастира на овом приморју (Режевићи, Градиште, Дуљево и Прасквица). Од 1361. до 1396. ово подручје је под влашћу Зете, да би 1371. Будва постала главна поморска лука ове државе. Од 1445. до 1797. Будва се налазила под управом Млетачке Републике. Тада су грађени полигонални бедеми са бастионима и кулама око старог насеља, а на најистакнутијем мјесту у граду тврђава Каштел, по свему судећи у XV вијеку. Млечићи су такође у Петровцу у XVI в. подигли на обали Lazaretto, а изнад њега на једној стијени омању тврђавицу Castellum. Иако је била јако утврђење, Будву су након више напада године 1571. заузели Турци, опљачкали је и спалили. Нешто више од једног вијека касније, 1667., Будву је разорио катастрофални земљотрес. Послије пада Млетачке Републике, Будва је мијењала више господара до 1814. године. Тада је потпала под аустријску окупацију кoјa ће трајати све до 1918. године, када је напокон припојена својој матици земљи. Из времена аустријске владавине датира низ фортификационих објеката добро очуваних, као што су Могрен (1860 Космач (средина XIX в.) и др. Године 1836. Аустријанци су реконструисали тврђаву Каштио у старом граду. Упркос сталним разарањима, након којих је обнављана, стара Будва је очувана као јединствена архитектонска и урбанистичка цјелина. То је типичан средњовјековни град медитеранског типа, чије уске поплочене и кривудаве улице и мали тргови, повезани у чврсту и хармоничну цјелину градским бедемима, дочаравају слику једног од најимпресивнијих старих рјешења наших приморских урбаних агломерација. Старе једноспратне и двоспратне куће од домаћег камена, с декоративним елементима ренесансног и барокног стила остављају незабораван утисак. Као јединствен споменик културе град је у цјелости стављен под заштиту закона. У граду се налази неколико споменика сакралне архитектуре. Поред поменуте цркве Santa Maria, у којој је смјештен Археолошки музеј у коме је изложена збирка предмета ископаних приликом откривања грчко-римске некрополе, налазе се: црква Св. Ивана из VII в. с торњем из 1867., црква Св. Саве и црква Св. Тројице (1804) у чијој се порти налази гроб истакнутог књижевника овог краја Стјепана Митрова Љубише. Ван градских зидина, у парку, налази се умјетнички веома вриједна бронзана скулптура овог књижевног прегаоца — вајарско дјело Лојзе Долинара. Споменик је подигнут 1935.
На крају Будванског поља налази се манастир Подострог, обавијен високим зидовима с кулом осматрачницом. Мања манастирска црква, обновљена 1630., живовописна је, док је већа црква (1747) изграђена од лијепог црвеног и бијелог камена, с декоративним елементима (розета, црногорски гробови са двоглавим орлом). Овај манастир служио је за зимски боравак црногорским владарима из династаје Петровића. Ту је првобитно био сахрањен родоначелник те династије — владика Данило 1736. године. Његош је у овом манастиру веома често боравио (у њему је написао дио свог значајног књижевног стварања). Иако у доста руинираном стању, манастир Подострог је и данас врло привлачан туристички објекат. Повремено боравиште црногорских владара — митрополита био је и манастир Стањевићи. Његови остаци налазе се на падинама Ловћена, близу села Побора. Стањевићи су, заправо, били друга резиденција црногорских владика из династије Петровића. На ободу Мрчева поља, близу села Ластве, налази се манастир Подластва из XIV вијека. Унутрашњост цркве је живописна. Има иконостас из 1747. године. Недалеко од Будве, на удаљености око 9 km, налази се Свети Стефан, модерни и атрактивни град — хотел. Ово типично острвско насеље основано у XV вијеку, опасано високим каменим бедемима, представљало је културно и трговачко-саобраћајно средиште Паштровића. Између 1954. и 1957. насеље је адаптирано и претворено у оригинално уређен угоститељско-туристички објекат. Спољашња физиономија му је потпуно очувана, а ентеријер конципиран на најмодернији начин. На шумовитој падини изнад Св. Стефана налази се манастир Прасквица ( XI в.) Писани га извори помињу први пут 1307. године. Има двије цркве чији живопис заузима видно мјесто у црногорском фреско-сликарству. Главна црква је обновљена 1847. године. Велики иконостас с дивним резбаријама радио је Никола Аспиоти (Грк) 1863. године. Овај манастир има доста богату ризницу. Постао је један од највише посјећених манастира на нашем приморју. Сјевероисточно од Праскавице, на око 450 m висине, налази се манастир Дуљево ( XIV в). Удаљен је од Јадранске магистрале око 1,5 сат пјешачења. На пола пута од Св. Стефана према Петровцу налази се манастир Режевићи ( XIII в.) са очуваним врло интересантним фрескама. Иконостас је из 1833. године. Црква новијег датума основана је 1770. а уз њу је 1839. подигнут лијепи звоник. У манастирској ризници налазе се поједини предмети значајне културне вриједности. Посљедњих година манастирски конаци адаптирани су у просторије с модерним намјештајем, санитетско-хигијенским уређајима и централним гријањем и тако оспособљен за опслуживање гостију. Источно од Петровца налази се манастир Градиште ( XII в.) Манастирски комплекс обухвата три цркве и зграду за конак. Унутрашњост цркве је у фрескама најквалитетнијим на Црногорском приморју уопште, које је радио поп Страхиња Будимљанин (1620), један од наших бољих фреско-сликара. Данашње насеље Петровац формирано је крајем XVIII и почетком XIX вијека. Крајем XIX в. добија функције саобраћајно-трговачког и управног центра источног дијела Паштровића. У најновије вријеме под утицајем туристичке изградње Петровац је измјенио свој изглед. Подигнуто је више хотела и других туристичко-угоститељских објеката, више вила и викендица у приватној и друштвеној својини, тако да је варош претрпјела корјените промјене у својој физиономији. Поред пристаништа налази се импозантан споменик у виду свјетионика, подигнут погинулим Паштровићима У НОБ-у и народној револуцији. Рурална насеља углавном, су распоређена у два низа различита по висини. Првом низу припадају приморска села локализована у приморској флишној зони, или дуж обале. Други низ чине, међутим, приморско-планинска села између 300 и 500 m надморске висине која леже на граници флишне зоне и кречњачких одсјека. Сва сеоска насеља могу се сврстати у села разбијеног, збијеног и мјешовитог типа. Бијеле камене куће су, у ствари, саграђене једна уз другу, са заједничким зидовима — тако да чине један скуп. Обично се налазе на теже приступачним узвишењима. Концентрација кућа је условљена потребом некадашње заједничке одбране од непријатеља. У старијој сеоској архитектури доминира кућа с кровом „на једну воду", с уздигнутим зидом према сјеверу да би се заштитио кров од ударне снаге локалног зимског вјетра-буре.
Учешће у Народно-ослободилачком рату. — У другом свјетском рату будванска општина била је под италијанском (до 8. IX 1943) и њемачком окупацијом (од 1943. до 24. XI 1944). У току НОР-а и народне револуције народ овог краја поднио је велике жртве. У партизанским јединицама погинуло је 112 бораца. Непријатељ је 89 родољуба стријељао, док је 37 умрло као жртве фашистичког терора. Кроз фашистичке казамате и концентрационе логоре прошло је 615 становника ове општине. Овај крај је дао и 56 носилаца „Партизанске споменице 1941", међу којима и четири народна хероја.
Будву и њену ближу околину ослободили су партизански одреди 22. новембра 1944. године, а Петровац два дана касније (24. новембра).
На подручју комуне од рудног блага значајна су налазишта висококвалитетног бентонита у близини Петровца (Бијело Поље) и лапораца у саставу флишних седимената, док су у Буљаричком пољу откривене појаве битумије. Приликом истраживања нафте, у овом пољу је (1967. и 1968.) направљена доскора најдубља бушотина у Европи (4444 m). Од поменутих минералних сировина за сада се једино експлоатише бентонит, који се прерађује у постројењима у Буљарици. Испитане резерве ове рудаче износе око 2,000.000 тона, што омогућава стогодишњу производњу при садашњем капацитету фабрике који износи 20.000 тона годишње. Остали индустријски објекти су: погон млинско-пекарске индустрије из Београда и Београдске кланице (у Будви), погон Фабрике кисеоника из Краљева (у Буљарици), погон фабрике уља из Бара (у Св. Стефану) и Предузеће за дистрибуцију електричне енергије у Будви. Од осталих индустријских грана треба поменути филмску индустрију. Донедавно се у Будви налазило предузеће за производњу филмова „Ловћен-филм", а од 1956. постоји предузеће „Зета-филм" које се бави набавком и дистрибуцијом домаћих и страних филмова. Ово предузеће добром репертоарском политиком обезбјеђује биоскопима на овом подручју врхунска остварења наше и свјетске кинематографије.
Послијератни период у будванској општини у потпуности је адекватан развоју туризма на Црногорском приморју у цјелини. Период од ослобођења до 60-тих година карактерише се прилично ограниченим смјештајним могућностима, неквалитетним саобраћајним везама и у суштини неразвијеним пратећим дјелатностима. С тим у вези, и туристички промет је био скроман — испод 40.000 посјетилаца годишње. Почев од 1960. године многе радне организације подигле су сопствене зграде за своја одмаралишта, па је самим тим услиједило значајно повећање смјештајног простора. Природно, изградња одмаралишних капацитета условила је и повећање туристичког промета. Од 1963. долази и до врло интензивне изградње хотела и других туристичко-угоститељских објеката, значајног побољшања инфра- структуре и организационо-пропагандног механизма, што је увелико допринијело динамици туристичког промета који се кретао између 48.000 (1963) и 216.000 (1974) посјетилаца годишње.
Данас на подручју будванске општине постоје значајни капацитети за смјештај и исхрану туриста. Док је 1963. године у будванском угоститељству било свега 1300 лежаја, дотле се данас тај број повећао на преко 5700 лежаја у комерцијалном угоститељству. На Будванској ривијери постоји више хотела „А" и „В" категорије. „Авала" (452 лежаја са бунгаловима), „Интернационал" (580 лежаја), „Адриатик" (208 лежаја), „Славија" (644 лежаја) и „Плажа" (306) у Будви, „Монтенегро" (1000 лежаја), „Белви" (550 лежаја), „Сплендид" (420 лежаја) и „Медитеран" (450 лежаја) у Бечићима, град — хотел „Свети Стефан" (210 лежаја), „Милочер" (132 лежаја) и „Маестрал" de luxe категорија (288 лежаја) на подручју Милочера и Светог Стефана, „Олива" (380 лежаја у хотелу и депандансима), „Ривиера" (162 лежаја), „Петровац" (86 лежаја) и други у Петровцу. Већина хотела има довољан број разних друштвених просторија за забаву и рекреацију, затим властите плаже, релативно добро снабдијевање свим реквизитима потребним за сунчање, купање и разне спортове на води. Уз то, неки од њих („Интернационал", „Маестрал" и др.) имају базене с морском водом за купање, сауне, забавне, спортске (тенис игралишта, игралишта за мини-голф итд.) и друге помоћне објекте. Све ове хотеле на подручју ове општине (и сусједних приморских општина и Цетиња) обједињава, задружно туристичко-угоститељско предузеће „Монтенегротурист", са сједиштем у Будви. Хотелско-туристичко предузеће „МОНТЕНЕГРОТУРИСТ" послује од 1. I 1974. године и настало је интеграцијом десет предузећа која су се бавила хотелско-туристичком дјелатношћу. „МОНТЕНЕГРОТУРИСТ" је данас највеће хотелско-туристичко предузеће у земљи и досадашњи резултати показују оправданост формирања радне организације карактера какав је данас „МОНТЕНЕГРОТУРИСТ". Иако предузеће располаже са 12.500 лежаја у хотелима, око 6.000 мјеста у камповима и искључиво се бави издавањам око 22.000 кревета у приватном смјештају, радни људи „МОНТЕНЕГРОТУРИСТА" су свјесни да се величина хотелско-туристичка не мјери горе наведеним бројкама, већ квалитетом услуга које се пружају. Поред хотелских капацитета значајну улогу за опслуживање туриста имају одмаралишта, већином отвореног типа, која располажу с преко 4000 лежаја, и приватни смјештај, тзв. домаћа радиност у којој има до 10.000 кревета, затим већи број ауто-кампова, од којих је најпознатији онај у Бечићима. У цјелини смјештајни капацитети на Будванској ривијери износе близу 20.000 лежаја. Паралелно с порастом смјештајних капацитета растао је и туристички промет. Године 1935. у Будви је евидентирано свега око 2200 туриста, а наредне, 1936., било је 4165 гостију који су остварили 39.904 преноћишта, од којих је 2165 отпадало на домаће а 2001 на стране посјетиоце. Након другог свјетског рата туристички промет постепено се повећавао од 5791 (825 страних) у 1954. на 38.129 ноћења или 47.733 посјетилаца и 497.822 ноћења у 1963. години (14.903 страних са 115.656 ноћења) до 216.000 туриста у 1974. години који су остварили 2,085.830 ноћења (на домаће госте отпадало је 215.991 посјетилац и 1,150.520 ноћења, а на стране 101.369 туриста који су остварили 935.010 преноћишта). Из ових показатеља најочигледније се види да се туристички промет на овом подручју повећава линијом изразитог улазног тренда. Под утицајем туризма и туристичког промета настале су корјените промјене у трансформацији природног и антропогеног пејзажа и свеукупног живота становништва на подручју будванске општине, што he у перспективи, несумњиво, још јаче доћи до изражаја. Благодарећи богатом и атрактивном потенцијалу, туристички развој овог подручја у наредне двије деценије доживјеће свакако још потпунији просперитет. ДОМ ОДМОРА ХОТЕЛ „ПАРК " — БУДВА Хотел „Парк"-Будва је радничко одмаралиште подигнуто 1962. године од стране бивше Заједнице електропривредних предузећа Србије из Београда, а од 24. II 1966. године је у саставу Здруженог електро-привредног предузећа — Београд. Од 1. јануара 1976. године хотел „Парк" је као радничко одмаралиште организован и послује у Заједници за организацију одмора радника из Београда. Објекат је намијењен за организовање одмора и рекреације радника Здруженог електропривредног предузећа из Београда, „Енерго-пројекта" из Београда и „Електровојводине" из Новог Сада.
Дом одмора хотел „Парк" представља највеће и најуређеније радничко одмаралиште на ривијери Будве. Лоцирано је непосредно на самом мору на источном дијелу Словенске плаже и има један од највећих и најуређенијих паркова на јужном дијелу Јадрана. Захваљујући локацији и парку одмаралиште са околином представља најуређенији и најпосећенији кутак у самој Будви, а интересовање туриста за овај објекат је посебно због суптропских биљака које са суптилношћу и великом љубављу одгајају и одржавају баштовани овог хотела. Одмаралиште се састоји од зграде хотела са 119 соба и 350 лежаја, као и од 20 вила-депаданса са укупно 81 собом и 188 лежаја. Укупни смјештајни капацитет одмаралишта је 200 соба са 538 лежаја. Само одмаралиште представља угоститељски објекат нивоа „Ц" категорије, собе су већинам трокреветне ca тушевима са топлом и хладном водом и заједничким санитарним просторијама. У вилама постоји у собама хладна текућа вода и заједничке помоћне просторије. Виле су од хотела удаљене око 400 метара и врло су погодне за одмор, с обзиром да су смјештене у кутку гдје је бука саобраћаја незнатна. Гости који бораве у вилама хране се у хотелу, а користе и ове друге просторије и објекте одмаралишта намијењене одмору, рекреацији, разоноди и забави. Поред парка, сопствене плаже, великог паркинга, игралишта за мале спортове, дјечјег игралишта, у комплексу хотела налази се зграда ресторана са кухињом и помоћним просторијама, двије велике терасе од којих је „ЦВЈЕТНА ТЕРАСА" једна од најљепших и архитектонски најинтересантнијих тераса на самој обали и ова у цвијећу и зеленилу, затим пристаниште за мале пловне објекте и друге помоћне просторије и зграде. Хотел „Парк" тако, са овим осталим зградама, представља и посебан комплекс, те му та чињеница омогућава даљу доградњу и проширење.
У вансезони у овом одмаралишту користе рекреативни одмор, бесплатно, радници БИП-а који раде у посебним условима, а за чији се одмор брине синдикат ове организације. У Београдској индустрији пива води се стална брига о одмору и разоноди радника у чему синдикат има посебну улогу.
|
